Партиционисање у линуксу

Извор: ВикиЕТФ

Садржај

Основе о партиционисању

Структура хард диска

Пре него што кренемо да правимо партиције са fdisk-ом или неким сличним програмом, потребно је да знамо неке основе.

Хард диск се састоји од једне или више плоча, све плоче су подељене на концетричне стазе које зовемо цилиндрима, а цилиндри су подељени у секторе који имају величину 512 бајтова. Да бисмо показали у одређени сектор, морамо да кажемо на коју плочу мислимо, главу, а онда да одредимо цилиндар, и ту коначно читамо сектор.

Најчешћемо користити IDE, SATA и SCSI хард дискове. SCSI хард дискови су се пре интезивно користили на серверским системима и били су много бржи због своје архитектуре од својих IDE економских парњака. Сада се SATA дискови користе чак и за сервере и деле исту ознаку у "/dev/" фолдеру као у SCSI дискови што ћемо видети у следећем пасусу.

Битно је да знамо који хард диск користимо јер онда ћемо знати који фајл у "/dev" директоријуму представља тај уређај. SCSI и SATA уређаји се означавају са sd док су IDE означавају са hd ознакама. Слова иза hd означавају да ли се ради о master хард диску на главној IDE магистрали (/dev/hda) а ако се ради о slave хард диску на истој магистрали, онда ће имати ознаку "/dev/hdb", и тако редом.

Постоје два типа партиција, примарне и прошириве(extended). Ограничење примарних партиција је што можемо да направимо само четири по хард диску, што је за данашње потребе смешно. Прошириве партиције су направљене да би дозволили више од четири партиције, и она је у основи примарна партиција коју можемо да делимо на више партиција. Ове партиције које правимо у проширивој су такозване логичке партиције. Важно је да запамтимо да можемо да имамо само једну прошириву партицију на систему, и да она мора бити на крају, па после не можемо да додајемо примарне партиције.

На првом сектору на хард диска, који је величине 512 бајтова, налази се MBR(Master Boot Record) где је смештена партициона табела, и мали програм који BIOS учитава и служи за стартовање Loader-а са boot sector-а активне партиције. Ако направимо прошириву (extended) партицију, онда ће њена партициона табела логичких партиција да се налази у boot sector-у те партиције.

Такође је препоручљиво да за сваки оперативни систем правите партиције у његовом програму, да би биле правилно иницијализоване. Свака партиција осим своје величине и места на хард диску поседује и тип. Тип је нумерички идентификатор од једног бајта, и није потпуно стандардизован. То ће бити битно када будете правили партиције у програмима као што су fdisk.

fdisk

fdisk је конзолни интерактивни програм за прављење партиција у Линуксу. Њега ћете наћи на сваком Линуксу, тако да је корисно да га научите. С'њим можете да листате тренутну табелу хард диска са командом "fdisk -l /dev/hda", морате имати root овлашћења да бисте ово радили(Id поље означава тип партиције, види горе). Ако покренете команду fdisk и назначите хард диск, отвориће вам се интерактивни мени преко кога можете да бришете, правите партиције и још много тога.

$ fdisk /dev/hda
The number of cylinders for this disk is set to 36481.
There is nothing wrong with that, but this is larger than 1024,
and could in certain setups cause problems with:
1) software that runs at boot time (e.g., old versions of LILO)
2) booting and partitioning software from other OSs
(e.g., DOS FDISK, OS/2 FDISK)

Command (m for help):

Можете унети команду "m" да бисте добили кратку листу расположивих команди. Ако желите да излистате партициону табелу унећете команду "p". Не препоручујем играње са партицијама, а да претходно не направите копију важних података. Ако нешто зезнете у току партиционисања, без панике, fdisk не мења MBR док му ви то експлицитно не кажете са "w" командом, а ако желите да изађете не мењајући MBR можете то да му кажете са командом "q".

Пример брисања и додавања партиција са "fdisk"-ом:

Command (m for help): p
Disk /dev/hda: 300.0 GB, 300069052416 bytes
255 heads, 63 sectors/track, 36481 cylinders
Units = cylinders of 16065 * 512 = 8225280 bytes

Device Boot      Start         End      Blocks   Id  System
/dev/hda1   *           1        1275    10241406   83  Linux
/dev/hda2            1276        2550    10241437+  83  Linux
/dev/hda3            2551       14710    97675200   83  Linux
/dev/hda4           14711       36481   174875557+   f  W95 Ext'd (LBA)
/dev/hda5           14711       25595    87433731   83  Linux
/dev/hda6           25596       36481    87441763+  83  Linux


Прво ћемо да излистамо партиције, обрисаћемо другу партицију, која је примарна партиција, и Id 83 каже да је такође упитању Линукс партиција. Можете да излистате расположиве типове партиција са l командом.

Command (m for help): d
Partition number (1-6): 2
Command (m for help): p

Disk /dev/hda: 300.0 GB, 300069052416 bytes
255 heads, 63 sectors/track, 36481 cylinders
Units = cylinders of 16065 * 512 = 8225280 bytes

Device Boot      Start         End      Blocks   Id  System
/dev/hda1   *           1        1275    10241406   83  Linux
/dev/hda3            2551       14710    97675200   83  Linux
/dev/hda4           14711       36481   174875557+   f  W95 Ext'd (LBA)
/dev/hda5           14711       25595    87433731   83  Linux
/dev/hda6           25596       36481    87441763+  83  Linux


Партиције су нумерисане по 1-4 ако су примарне, и 5 па надаље су нумерисане логичке партиције. Овде бришемо другу примарну партицију и штампамо партициону табелу да видимо шта смо урадили.

Command (m for help): n
Command action
  l   logical (5 or over)
  p   primary partition (1-4)
p
Selected partition 2
First cylinder (1276-36481, default 1276):
Using default value 1276
Last cylinder or +size or +sizeM or +sizeK (1276-2550, default 2550):
Using default value 2550

Command (m for help):


Са командом "n" креирамо нову партицију. Он нас пита који тип партиције желимо да направимо, ја бирам примарну партицију. Пошто је простор резервисан за другу примарну партицију слободан он аутоматски селектује другу партицију. Пита нас одакле желимо да почиње партиција, од ког цилиндра, најбоље је да оставимо подразумеване вредности. Када нас пита за величину можемо искористити сав расположив простор, или да му задамо до ког цилинда да направи партицију, или само да дамо величину у мегабајтима (+1000M = 1000 мегабајта) или килобајтима.

На крају још остаје да сачувамо измене са "w" командом у MBR табелу, или да само изађемо из програма без измена са "q".

Алтернативе у графичком окружењу

Ту су свакако GParted који се користи при партиционисању када инсталирате Ubuntu. Онда и QTParted који је направљен са библиотекама KDE окружења. Оба програма користе libparted библиотеку у својој основи. Такође можете наћи LiveCD[1] који у себи садржи најновију верзију GParted програма.

Везе

Спољашње везе

Личне алатке
Именски простори
Варијанте
Акције
Навигација
Алатке